BADNJI DAN

BADNJI DAN

Dan uoči Božića, 6. januara po novom a 24. decembra po starom kalendaru, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.Šta je badnjak?

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Kako se seče badnjak?

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?

Badnjak simvolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Tropar (glas 4):Napisano je davno da će djeva Marija sa starcem Josifom, koji je od semena Davidova, doneti u Vitlejem u utrobi besemeno začetog Hrista. Nastade vreme rođenja, ali ne beše nijednog mesta za to: No kao krasna palata, pećina se carici pokazuje. Gospod Hristos se rađa, da vaskrsne pali lik ljudski.

BADNJE VEČE

Badnje veče, praktično, spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za osobe koje su prijateljski bliske i vezane da su „kao Božić i Badnjidan“. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina zoblju i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu, gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosi badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Prepodobna mučenica Evgenija i drugi s njom

Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme behu hrišćani izgnani iz Aleksandrije i življahu van grada. Devica Evgenija posećivaše hrišćane i svim srcem primi veru njihovu. Odbeže od svojih roditelja sa dva verna evnuha svoja, krsti se od episkopa Elije i prerušena u muško odelo stupi u muški manastir, gde primi monaški čin. Toliko očisti srce svoje podvigom svojevoljnim, da primi od Boga blagodat isceljenja bolnih. Tako isceli i neku bogatu ženu Melantiju. No posle ova žena hoćaše izvući Evgeniju na telesni greh, i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi te sve monahe okovaše i u tamnicu vrgoše zajedno s Evgenijom. No kada bi izvedena na sud, sveta Evgenija pokaza se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim. I bi Filip izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car posla nekog opakog vojvodu Terencija koji, došavši u Aleksandriju, tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preseli u Rim sa majkom i braćom svojom. U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u veru pravu, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se. Mučitelji je baciše najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu. Posle smrti javi se Evgenija materi svojoj u velikoj slavi, i uteši je.

Prepodobni Nikola vojvoda

Neki misle da je ovaj veliki svetitelj bio balkanski Sloven poreklom. U vreme cara Nikifora Nikola beše vojvoda i zapovedaše nad jednim delom vojske, koja pođe u rat na Bugare. Usput Nikola zanoći u jednoj krčmi, gde imade jedno veliko iskušenje i jedan čudan san. Taj san se potpuno obistini u ratu, u kome Grci behu strašno potučeni od Bugara 811. godine. Nikola se spase; pa iz blagodarnosti prema Promislu Božjem on ostavi svoj vojnički čin i zamonaši se. Dugo se podvizavao i podvigom toliko usavršavao da je postao veliki prozorljivac i ugodnik Božji. Skončao mirno u IX veku i preselio se u blaženo Carstvo Hrista Gospoda.

Evgenija slavna deva
Boga poznala,
Na službu se svome Bogu
cela predala.
Vremen život žrtvovala
večnom i trajnom.
Srce svoje obručila
Hristu beskrajnom.
Trpljenjem je pobedila
zlobu vražiju.
I blagodat zadobila Evgenijo,
čudnu, Božiju.
C angelima na nebesi
Sad se raduje,
Sa svecima večni praznik
slavno praznuje.
Evgenijo, krasna devo,
Bog te posveti,
Ti si sada i nas grešnih
pred Bogom seti.

 

RASUĐIVANJE

Pobeda nad iskušenjem – pobeda je nad smrću. To dokazuje i jedan čudesan doživljaj sv. Nikole vojvode. Kada ovaj vojvoda iđaše u vojsci cara Nikifora protiv Bugara, desi mu se te zanoći u jednoj putnoj krčmi. U krčmara beše ćerka devojka, koja, zanesena spoljašnjom krasotom carskog vojvode, poče zvati ovoga na greh. Nikola je odbi jednom govoreći joj, da je to delo, na koje ga ona zove, satansko. No bestidna devojka dođe i drugi pa i treći put u vojvodinu sobu i pozivaše ga na nečisto delo. Vojvoda je odbi i drugi i treći put još odsudnije savetujući je da čuva devičanstvo svoje, i ne predaje đavolu i telo svoje i dušu. Još joj na kraju reče, da je on vojnik, i da ide u rat, pa je i nedostojno i opasno po vojnika prljati se takvim nedelom, koje he Boga prognjeviti a njega u sigurnu smrt odvesti. I tako ovaj bogoljubivi čovek pobedi iskušenje. Sutradan krete on c vojskom dalje. Iduće noći vide on ovakvu viziju: kako on stoji na nekom širokom polju, i vidi blizu sebe jednoga silnoga čoveka, kako sedi sa preturenom desnom nogom preko leve. Pred njima u polju stajahu dve vojske jedna prema drugoj, grčka i bugarska. Onaj silni čovek reče mu, da dobro pazi šta će se sad zbiti. Nikola gledaše i vide sledeće: dokle onaj silni čovek držaše desnu nogu preko leve, dotle grčka vojska pobeđivaše bugarsku vojsku, a kada on promeni stav i preturi levu nogu preko desne, tada navališe Bugari i strahovito isekoše Grke. Onda onaj silni čovek privede vojvodu bliže poklatoj vojsci grčkoj. Celo polje beše pokriveno leševima, i to sve leš do leša. Samo u sredini tih leševa beše jedno mesto prazno, koliko bi jedno telo ljudsko moglo zauzeti. Tada reče onaj čovek Nikoli: to mesto beše određeno za tvoje telo, no kako si ti prošle noći tri put pobedio đavolsko iskušenje, spasao si od smrti i telo svoje i dušu. To što vide Nikola u noćnoj viziji, vide on tačno tako i na javi u vreme borbe. Grčka vojska sva izgibe na bojnom polju, a Nikola se vrati domu živ, ali ne više u kasarnu nego u – manastir.

 

SOZERCANJE

Da sozercavam sabor (lik) praotaca, proroka i pravednika na nebesima i to:
1. kako oni pre Hrista ispuniše zakon Božji;
2. kako oni prorekoše Hrista Gospoda, bilo rečju, bilo slikom života svoga,
3. kako sada likuju u Carstvu Hristovom.

 

BESEDA

o pravednom Josifu

Josif muž pravedan… učini kako mu zapovjedi angel Gospodnji (Mateja 1,19,24)

Treba se bojati Boga više nego ljudi, i treba slušati Boga više nego ljude. To je nauk života pravednoga Josifa, srodnika i zaštitnika Svete Deve Marije. On življaše na prekretu između zakona i blagodati, i beše veran zakonu, dok se ne javi blagodat; a kad se javi nova blagodat Božija, on posta veran blagodati. Poslušan slovu zakona on htede oterati Svetu Devu, kad ova zače u prečistom telu svome Spasitelja sveta,no kad mu angel Božiji javi, da je Marija začela od Duha svetoga, on se trže od svoje namere, i ne otera je nego učini kako mu zapovedi angel Gospodnji. On ne rasuđivaše ništa od sebe nego slušaše volju Božiju. Zato ga udostoji Gospod slave velike i na zemlji i na nebu. Tiho o tajno on posluži Bogu, a Bog ga proslavi javno. I ne samo da se on udostoji carstva Božijeg, nego i sinovi i kćeri. Koji bi otac želeo nešto više nego da mu sin bude apostol Hristov? A Josif imaše dva sina apostola. Tako Bog proslavlja one, koji se Njega boje i Njega slušaju.
O Gospode veliki, Bože pravednoga Josifa, pomozi i nama grešnima pravdu tvoju ljubiti i Tebe se jedinoga bojati, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Izvor: pravoslavnikalendar.iz.rs

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close