Ustaše su na današnji dan 1995. proterale oko 280.000 Srba iz Krajine, a ubijeno je i nestalo više od 3.000 ljudi. Za ovaj najstrašniji zločin u modernoj istoriji Evrope niko nije odgovarao. Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na prognane i stradale danas u Prijedoru.

Rana koja je otvorena pre tačno 28 godina ustaškom zločinačkom akcijom „Oluja“ još je živa. Genocid nad Srbima traje i dalje!

Za najveći zločin u modernoj istoriji Evrope, posle Drugog svetskog rata, kada je sa svojih vekovnih ognjišta proterano oko 280.000 Srba, a u samo nekoliko dana ubijeno i nestalo više od 3.000 naših sunarodnika, niko nije odgovarao!

Podsetimo, ustaški zločin nad Srbima započeo je u ranim jutarnjim časovima 4. avgusta napadom hrvatske vojske i paravojnih formacija na Republiku Srpsku Krajinu. Cilj im je bio zauzimanje srpske teritorije i proterivanje Srba koji su tamo vekovima živeli.

Zločin bez kazne

Za zločine nad Srbima, i pored brojnih dokaza, niko nikada nije odgovarao. Proustaška Hrvatska i dan-danas opstruiše povratak izbeglih Srba, a malobrojni povratnici su uglavnom stariji ljudi. I dok Srbija tuguje, Hrvatska slavi državni praznik, a ratnim zločincima deli medalje i ordenje.
U „Oluji“ je učestvovalo više od 150.000 hrvatskih vojnika i policajaca, kao i trupe muslimanskog 5. korpusa i HVO iz Bosne, dok je Krajinu branilo oko 30.000 vojnika.

Tog 4. avgusta ustaše su granatirale srpska sela i gradove. Na teritoriju RSK uspeli su da prodru iz pravca Dalmacije, zahvaljujući ogromnoj prednosti u ljudstvu. Tokom popodneva 5. avgusta Hrvati su zauzeli Knin, ali nisu imali uspeha na Kordunu i Baniji, oko Petrinje i Gline, gde su imali velike gubitke. Srpska odbrana se tu održala, međutim, udarima HVO i 5. korpusa iz Bosne, s leđa, srpski branioci su bili prinuđeni na povlačenje.

Nepregledna kolona od oko 280.000 Srba na traktorima, u automobilima i u kombijima krenula je put Srbije, a hrvatska avijacija je tu tužnu kolonu, u kojoj je bilo najviše dece, žena i starih, surovo bombardovala čak i na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ustaška agresija završena je 8. avgusta potpunim krahom Krajine i osvajanjem cele njene teritorije.

Ubijanje preostalih srpskih civila nastavljeno je danima i nedeljama posle „Oluje“. Mučki su ubijani stari ljudi koji nisu uspeli ili nisu hteli da napuste kućni prag.

Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalnu strategiju kaže da ratni zločini ne zastarevaju.

– Ova rana je još živa, kao i strašne jasenovačke rane i sve ostale u ustaškom genocidu nad Srbima, u genocidu koji, nažalost, još traje, samo na drugačiji način. Ubijanja, proterivanja i osuđivanja Srba, čija je krivica samo to što su Srbi i što su imali nesreću da žive u austrougarskom carstvu, a kasnije u Jugoslaviji, na mestima na kojima se u Drugom svetskom ratu nalazila Nezavisna Država Hrvatska, a kasnije Tuđmanova Hrvatska nastavljaju se i dan-danas. Od sudbine „Oluje“, od toga da li će to biti osuđivano ili će biti prećutano, zavisi identitet našeg naroda i budućnost Balkana i sve ono što ide uz kažnjeni ili nekažnjeni zločin tih razmera. A danas nam je prilika da se setimo tog jezivog zločina, koji još traje i trajaće dokle god ne bude bio pravedno kažnjen – objašnjava Bokan.

Zapad ćuti

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, upozorava da tihi egzodus traje i dan-danas.

Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je RSK bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija, pod nazivom sektori „Jug“ i „Sever“, i da su predstavnici RSK dan pre toga u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba. Obećanja o zaštiti manjinskih nacionalnih prava, data od hrvatskih zvaničnika prilikom ulaska Hrvatske u EU pre deset godina, pretvorila su se u sopstvenu suprotnost. Srpska zajednica je postala još minornija, obespravljenija i napadanija. Na sve to, međunarodna zajednica ćuti, kao što je ćutala i pre 28 godina, Hrvatsku „nagrađuje“ prijemom u NATO i EU, a od 1. januara ove godine i u šengensku i evro zonu – poručuje Štrbac.

Izvor: Informer