POTKOZARJE

O Ojkači

Ojkača je pjesma u dvostihu koja se peva u Krajini, naročito u Potkozarju. Njeno ime nastalo je od glagola ojkati, što znači «otegnuto i tužno pevati, naglašavajući i produžavajući glas o».
Izražena je u jednostavnoj melodiji pratećeg glasa i razvijenoj melodiji pjevača koji vodi,…jedan zavodi pjesmu dok su drugi pratnja.
Međutim, ne pjevaju se te pjesme na neku dernjavu, već složno – muški, posebno pratnja. Na cijeni je onaj ko lijepo zvodi pjesmu, da melodiji daje milozvučni ton. Na cijeni je pjevač koji ima fin, istančan glas da se zvonko osjeti iznad pratnje. Usklađenost pjevača u izvođenju je veoma važna osobina dobrog pjevanja, posebno u završnicama.
Pjeva je tri ili pet pjevača, ili cijelo kolo, u polutonu (sekundi). Može biti praćena jednostrunim ili dvostrunim guslama sviranim u istoj intonaciji, koja se u zapadnoevropskoj muzičkoj teoriji smatra obrascem kakofonije.
Oj djevojko, draga dušo moja! Grlo moje k’o tambura jeca Jedva čekam neđelju i sveca. Kad zapjevam ovako malena Potekla bi suza iz kamena. Kad zapjevam ovako s visine Ravnaju se brda i doline. Mi smo seje ispod Kozarice Đe ne rađa majka izdajice. Pjevaj sejo tamo ja ću ‘vamo Pjevaćemo i kad se udamo. (Oj djevojko, draga dušo moja, oj djevojko oj djevojko, draga dušo moja, oj djevojko. Grlo moje, grlo moje, k’o tambura jeca, Grlo moje, grlo moje, k’o tambura jeca. Jedva čekam, jedva čekam, neđelju i sveca Jedva čekam, jedva čekam, neđelju i sveca.)

 

Šaljive

Pitaju me đe mi dragi radi, čuva ovce i dvo magaradi.	Od rakije nema bolje žene, po tri dana ona ljulja mene.
Moj se dragi u autu voza, a ja jadna u kršu kod koza.	Cura ćaću vezala za bajam, spavaj stari ja odo na sajam.
U mog dragog u moga nevena, sat na ruci a kazaljke nema. Kad upitam koliko je sati, a on ne zna odgovor da vrati.	Moj dragane jabuko sa grane, brala bi te al ne smjem od nane.
Dođi dragi dođi srećo svaka, dođi dragi biće uštipaka.	Ja svog dragog poznajem u mraku, jer mu klapće žica na opanku.
Misli mala od bukovog panja, evo dragog biće milovanja.	Vidi ti se po očima mala da se ne bi puno otimala.
Mala moja svoga ćaću veži, kad ja dođem da name ne reži.	Moj dragane veži i ti svoga, pa nek reže jedan na drugoga.
Misli mala kad se napitura da joj neće za večeru pura.	Ja sam svoja salomio leđa prenoseći cure preko međa.
Šta si mala tako rano legla, do zore bi piliće izlegla.	Volio me pa veli da nije, šarene ga ujedale zmije.
Svekrvice našla sam ti zgodu, dubok bunar i ledenu vodu.	Dabogda se prevrnula name prikolica puna udovica.

 

I brezobrazne

Mala moja i tvoja je pukla, cjepanica skojom si me tukla	Daj mi mala a šta će joj biti, nećeš u njoj kupus kiseliti.
Mala moja zašto li je štediš, ja je željan a ti na njoj sjediš.	Mala mi se milim bogom klela, dala bi ti da sam je načela.
Dođi dragi, dođi biće ti je, još ni muva na nju pala nije.	Ženme ćaća ili me utuci, ne mogu ga držati u ruci
Mala moja na livadi mrda kolac da izvadi. Mrdala il nemrdala, izvadit ga nećeš mala	Mala moja visoki jablane, jel ti mjesec vidio tabane
Mala moja đe si me dovela, među jele i noge debele	Čuvam ovce, mrče mi se Gara, mili bože kome bi je dala
Podero sam opanak na peti, pa mi stalno rupa na pameti	Dođi dragi, nemoj bez alata, nova ćemo probijati vrata
Kiša pada i u prozor kvrca, moja Anka oće da se sanka	Moj dragane bilo da si koji, moja te se Brkulja ne boji
Moj dragane ubio te bogo, ja ti dala a ti njesi mogo

 

Ostale

Mala moja sjetičeš se mene, kad ti dođu na babine žene.	Sad se cure udaju na rate, tri mjeseca pa se kući vrate!
Šalili se prijatelj i prija pa u šali noge pomješali.	Ženiću se i ja ove zime nek se majka ima svađat s kime.
Moj kolega i kolegovanje tvoja žena, moje milovanje!	Prijatelju,ne diraj u priju, Jer za priju ode na robiju!
Ja sam malu molio i pit´o, više neću da je suvo žito.	Mala moja dal još uvijek mogu, da te pjesmom ja oborim s nogu