02.04.1942

Mladen Stojanović rođen je 7. aprila 1896. godine u Prijedoru. Bio je doktor po profesiji. Bio je aktivan kao član Komunističke partije Jugoslavije i pre početka Drugog svetskog rata. Pridružio se Narodnooslobodilačkom ratu 1941, a ubijen je 1942. Proglašen je nacionalnim herojem 7.

Kao učenik Tuzlačke gimnazije pripadao je progresivnoj omladini, povezanoj sa organizacijom Mlada Bosna. Nekoliko dana posle ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 3. Suđenje je održano od 13. do 30. septembra 1915. godine u Bihaću. Osuđen je na 16 godina zatvora, a njegov brat Sreten na 10 godina. Mladen je amnestisan posle 3 godine.

Godine 1918, kada se završio Prvi svetski rat, Mladen je nastavio studije i završio studije medicine u Beču. Godine 1930. vratio se u rodni Prijedor. Po dolasku u Prijedor, lečio je siromašne besplatno, a često je davao novac siromašnima bolesnima za put kući. Tako je svojom iskrenošću i ljudskim odnosom prema narodu stekao simpatije. Stekao je veliko poštovanje i autoritet među narodom Kozare i Potkozarja i u pesmu naroda Krajine ušao i pre narodnog ustanka.

Mladen se u Prijedoru pridružio radničkom pokretu. Krajem septembra 1940. Kao vojni lekar doživeo je aprilski krah Kraljevine Jugoslavije u Dalmateriji. Posle toga se vratio u Prijedor i nastavlja sa nelegalnim radom. Ustaša je 22. juna 1941. uhapsio dr Mladena Stojanovića kao komunistu i zatvorio ga u Prijedor sa još 40 talaca. On je 17. jula 1941. uspeo da pobegne iz zatvora Prijedor u Kozarska Sela.

25. jula 1941. godine, u selu Gornji i Donji Orlovci, kod Prijedora, na stranačkim konsultacijama, dr Mladenu Stojanoviću poverena je dužnost vođe ustanka u Kozari. On je 3. avgusta 1941. govorio na narodnom saboru u crkvi u selu Marini. Na stranačkim konsultacijama u Knežici, 15. avgusta 1941. godine, izabran je za komandanta sedišta ujedinjenih pobunjenika za područje Kozare. Tada su Nemci pripremali prvu ofanzivu protiv pobunjenika iz regiona Kozare. Onda su počeli da se sukobljavaju sa ustašama i Nemcima.

10. septembra 1941. godine, pet bivših odreda preraslo je u tri jake i dobro naoružane jedinice na čelu sa dr Mladenom Stojanovićem, koje su učestvovale u pripremama svih pokreta i akcija. 1. novembra 1941. godine, „Okružni okrug“ iz Bosanskog Gradiškog Gradiške obavestio je ustašku policiju u Zagrebu o pobunjeničkom napadu na Gornje Podgradce. 16. novembra 1941. izvršen je napad na Turjaka i zarobljavanje 33. 
Posle neuspešne ofanzive na Kozaru, neprijatelj je ostavio snažan garnizon na Mrakovici. Dr Mladen je potom istakao da „na Kozari ne mogu biti dva majstora, već samo partizani“ i da je 5. decembra 1941. predvodio svoje borce u napadu na Mrakovicu i okupirao je. Neprijatelj je imao preko 120 ubijenih i 119 zarobljenih. Zaplenjena je velika količina oružja i municije. Ovo je bila najznačajnija akcija Odreda Kozara od njegovog formiranja. Pobeda na Mrakovici u velikoj meri je ojačala borbeni moral boraca i naroda. 
28. decembra 1941, održan je dirljiv susret partizana i muslimanskih seljaka u Orahovoj. U mnogim selima u to vreme mogla se čuti pesma: „Mladen dolazi, on vodi Partizane, odveo ih je na sve četiri strane“ 
U to vreme odred je već brojao oko 1000 boraca. Ustaško odeljenje Generalštaba, priznajući da je dr Stojanović organizovao snage od oko 5.000 pušaka, 100 mitraljeza i 4 lansera, dodaje u jednom činu da je on „istaknuti komunista i da je ceo njegov pokret na komunističkoj osnovi, iako je privukao znatan broj seljaka“.

U januaru 1942. Čim je prešao reku Sanu i stao na tlo ispod Grmeča, „dočekala ga je šuma barjaka i beskrajna masa seljaka i omladine“, napisao je Branko Ćopić. Na sastanku već legendarnog komandanta i pisca odlučeno je da Ćopić, po savetu dr Mladena, napiše stihove o ratnim danima i podvizima.

10. 2. 1942. godine na vojno-političkoj konferenciji u Skender Vakufu, doktor Mladen izabran je za načelnika Operativnog štaba za Bosansku krajinu. Da bi suzbio djelovanje četnika u centralnoj Bosni, kao načelnik Operativnog štaba za Bosansku krajinu, kreće tamo sa kozarskim proleterima.

Dr Mladen je 8. marta 1942. godine sa kompanijom Kozara Proleter krenuo ka Lipovcu, gde se nalazila gerilska četa predratnog učitelja Laze Tešanovića. Tešanović je iz zasede napao proletere i naredio im da pucaju iz zasede. Poginulo je dvanaest Mladenovih boraca, a među ranjenicima je bio i dr Mladen. Proleteri su na kraju odbojni u napadu iz zasede, sahranili mrtve i prevezli ranjenike u Gornju Jošavku. 1. aprila 1942. ranjen u glavu, dr Mladen je ležao sa ostalim ranjenim u bolnici u Gornjoj Jošavki, a potom je prebačen u obližnju kuću Danila Vukovića. Dr Danica Perović se nije odvajala od ranjenog komandanta. Takođe ga je operisala. Nije bilo posebnog obezbeđenja, jer se nije znalo da Rade Radić priprema četnički udar. Poslednji koji je posetio ranjenog dr Mladena bio je Kosta Nađ. Na ovaj dan, u 11 časova, grupa četnika upala je u kuću. Zaplenili su pušku i pištolj dr Mladena, ali su se ujutru povukli.

2. april 1942. bio je fatalan za dr Mladena Stojanovića. On i dr Danica Perović ostali su sami ceo dan u kući Danila Vukovića. Noć pre toga četnici su brutalno likvidirali partizanske ranjenike u obližnjoj bolnici. Rade Radić je zamolio dr Mladena da napiše izjavu koja bi odgovarala četnicima, ali je on to prkosno odbio. U večernjim satima došla je nova grupa četnika predvođena Stankom Vrhovcem iz Kokorija da pokupi ranjenike. Izveli su dr Mladena u ćebetu i mučno ga ubili sa dva metka iz puške u blizini Mlinskog Riječog potoka. 
U znak sećanja, 19. aprila 1942. godine, Druga oslobodilačka vojska Krajine (Kozara) proglašena je Drugom oslobodilačkom narodnooslobodilačkom armijom Krajine „dr Mladen Stojanović“.

Odlukom Vrhovnog štaba Oslobodilačke nacionalne armije i Oružanih snaga, 7. avgusta 1942. proglašen je nacionalnim herojem, među prvim borcima Oslobodilačke nacionalne armije i Poljske narodnooslobodilačke vojske.

1969. godine, Mladenov suborac general Rade Bašić napisao je knjigu o njegovom životu, a potom i scenarij za film „Doktor Mladen”, snimljen 1975. godine u režiji Midhata Mutapdžića. Lik Mladena Stojanovića u ovom filmu tumačio je glumac Ljuba Tadić i za ovu ulogu je dobio Zlatnu arenu na festivalu u Puli.