Bosna i Hercegovina gubi petinu stanovnika zbog zdravstvenih problema koji su izazvani zagađenjem vazduha, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija.

Ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2016. godini iznosili su 81. 342.158 KM.

Iako stručnjaci kažu da su to još uvek beznačajni iznosi, priznaju da bi se ipak moglo nešto uraditi da se taj novac raspoređuje kako treba, te da se sačuva zdravlje ljudi.

Prema rečima srtučnjaka BiH, kada je u pitanju zaštita okoline, mora krenuti od same administracije, te u ekologiju uključiti veći broj ljudi, kako bismo sprečili velike ekološke katastrofe.

Koordinator projekta “Eko akcija”, Anes Podić upućen u celu problematiku, objasnio je za „EuroBlic“ koji su to najveći problemi koje BiH pravi kada je u pitanju zaštita životne sredine.

– Ako želimo da se pridružimo Evropskoju uniji, moramo uvesti drastične promene kada je u pitanju ophodnja prema okolišu. Posebnu pažnju treba posvetiti administraciji koja se bavi održavanjem okoliša u državnim institucijama. Imamo ministarsva u kojima oba entitea jedva da imaju dvocifren broj zaposlenih koji se bavi ekolišom – kaže Podić.

Dodaje da veliki problem predstavlja i to što imamo svega 20 inspektora za okoliš u celoj BiH. Primera radi, u Hrvatskoj ih aktivno radi čak više od 75.

– Ako uzmemo u obzir sva ova simbolična ulaganja, koja pri tome nisu dobro ni raspoređena imamo veliki problem. Istraživačke instucije takođe jako malo novca imaju, Ustanova za zaštitu prirode i kulturne baštine u RS 750.000, dok FBiH nema ništa. Što se tiče izdvajanja u institute koji se bave okoiše za nauku i istraivanje, takođe su mala jedino se nešto izdvaja za nevladin sektor, ali i to je minimalno – objašnjava ovaj ekolog, dodajću da je jedan problem je što je novca malo, a drugi problem je što je i to malo pogrešno raspoređeno.

Pored svega, prema procenama stručnjaka, Bosna i Hercegovina minimalno novac izdvaja i kada je u pitanju očuvanje zaštićenih područja.

Republika Srpsak za dva nacionalan parka godšnje izdvoji oko dva miliona KM, dok FBiH za zaštitu Nacionalnog parka „Una“ godišnje obezbedi oko 500.000 KM.

– Naša zemlja je u gomili izveštaja Svetske zdravstvane organizacije, poslednjih nekoliko godina, na čelu kada je loš kvalitet vazduha u pitanju, a druga najgori na svetu. Svi očekujemo da će se politika trgnuti i da će merenja vazduha da se rade kako treba, međutim i menrenje su nikakva. Uspeh je kada se jedne merne stanice imamo podatke, a i tu ima problmema jer nemamo dovoljno novca. To su skupi uređaju, održavanja su skupa, a novca nema. Tako se zbog neadekvatnog održavanja uređaju pokavere, a neovca za popravku nema – objašnjava Podić.

Upravoproblem sa oređajima koji mere kvalitet vazduha ima Banjaluka. U najveće gradu Srpske, od četiri merene stanice radi samo jedna, a rezlog je propali tender Gradske uprave.

rečno, gređani Banjaluke ne znaju šta udišu, iako bi po zakonu tečna merenja trebali da imaju svakui sat.

Dok građani iz jednog dela BiH ni ne znaju šta udišu, u drugom delu novac namenjen zaštiti životne sredine troši se za stvari koje nemaju veze sa ekologijom.

– Federacija daje više od 30 miliona na okoliš i sve daje kantonima, a kantoni to troše u svrhe koje sa okolišom blage veze nemaju. Kad pogledate budžete, vidite da ima dosta stvaki koji se vezuju za okoliš, a nemaju veze sa zaštitom okoline , kao što je uređenje urbanih površina. To što je neki park uređe, to je deo urbane gradske sredine i ne može se sve trpati u zaštitu životne sredine – dodaje Podić.

S njim su saglasni i mnogi stručnjaci koji kažu da je BiH daleko od evropske zemlje, te da priče političke elikte u ulasku BiH u Evropsku uniju nema nikakvog efekta.

– Da zaista žele ući u EU mi bi imali velike ulaganja u okolinu, te jačali istraivačni sektor, jer je životna sredina drugi najzahtevniji deo pored poljoprivrednog. Ovim tempom nema šanse da ispoštujemo evropske standarte, tako da je cela priča oko ulaska u EU samo predizborna kampanja koja tu i tamo prodrma građane. Mi u EU ovim tempom ne možemo ući još decenijama, ili pre rečeno nećemo nikada – zaključio je Anes.

Nelogične mere

Ono što ekolozima najviše smeta jeste što nadležni ne pridaju puno pažnje za okolinu, ali ga često koriste kako bi od građana izvukli novac.

U Federaciji BiH pri registraciji automobila uveden i eko-test, a stručnjaci procenjuju da se na račun toga od građana uzme 18 miliona KM godišnje.

– Taj novac završi u džepovima vlasnika firme za tehnički pregled vozila, a ni jedan nivo vlasti nije pokušao da ga iskoristi u prva svrhe. Zamišljeno je da svi dobiju stikere u različitim bojama, te da u slučaju nekih katastrofa vozila saobraćaju po bojama. Mi takve stikrer nemamo, ali već dve godine uredno plaćemo taj test, čak skuplje nego u Hrvatskoj – objašnjava Podić. Kaže da je taj zakon trebao biti donesen na nivou BiH, a uveden je samo na nivou FBiH.

Izvor: Blic.rs