NA DANAŠNJI DAN NOVI SINĐELIĆI SU OTIŠLI U VEČNOST: Milan Tepić i Stojadin Mirković dali su zakletvu da otadžbinu neće izdati I ZA TO SU PLATILI SVOJIM ŽIVOTIMA

Danas se navršava 28 godina od stradanja pripadnika JNA u kasarni u Bjelovaru, u Hrvatskoj, i herojskog podviga majora Milana Tepića, koji je sebe digao u vazduh, zajedno sa skladištem municije, kako bi sprečio da ono padne u hrvatske ruke.

Dok je trajala borba za kasarnu na Vojnoviću, major JNA Milan Tepić, komandant skladišta borbenih sredstava „Barutana“ u selu Bedenik, nedaleko od Bjelovara, sprečio je da skladište padne u ruke Zboru narodne gade (zenge) žrtvujući sebe. Magacin je digao u vazduh sa 170 tona eksplozivnih sredstava.

Tom prilikom su stradali i on i devetnaestogodišnji vojnik Stojadin Mirković, koji, uprkos Tepićevoj naredbi, nije htio da se preda.

Mirković je iz oklopnog vozila bez predaha branio magacin. Život je izgubio tek pošto su Hrvati njegov BVP pogodili „zoljom“. Hrvati su posle predaje kasarne, streljali komadira straže sa Bedemika, starijeg vodnika Ranka Stevanovića.

Naoružanje i municija u skladištu u Bedeniku kod Bjelovara bilo bi okrenuto ka srpskom narodu da 29. septembra 1991. za brigu o njemu, gotovo slučajno, nije bio zadužen major Milan Tepić. Ovaj magacin nije bio njegovo radno mesto, već su se oficiri iz Komande smenjivali u njemu na svakih desetak dana.

– Lezite u rovove oko magacina i ne izlazite. To je naređenje! Ja znam šta ću da uradim – rekao je Tepić pred desetak golobradih vojnika, koliko ih je branilo magacin. Hrvati su s više strana uveliko nadirali u krug skladišta. Bilo je samo pitanje minuta kada će pasti i branioci i oružje koje su čuvali.

Prema nekim izvorima, na to ih je upozorio rečima: „Vojsko, slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći ovako još da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbjegavaju da udare po skladištu, i ovo što mi imamo ovdje je za njih više nego dragocjeno. Kad dođe trenutak, kad se više ne bude moglo izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Da ne zamerate mi ako sam negde prema nekom pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć. Da ustašama ne dam Bedenik, i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva moj ratni dnevnik.

Јednom ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Јa sam dao reč da ću da branim ovu zemlju, ako joj bude teško“, napisao je, između ostalog, u poslednjem pismu major Tepić.

Vojnici su poslušali svog komandanta. Zauzeli su mesta u šupljinama bedema kojima je magacin bio opasan. Za to vreme, major je zakoračio u minirano skladište i prišao akumulatoru. Trenutak kasnije sve je nestalo u dimu eksplozije.

U magacinu je bilo mnogo ubojnih sredstava, oko 170 tona protivtenkovske municije i mina. Sve je bilo smešteno u pet-šest hangara. Tepić je u vazduh digao jedan od njih. Da su svi otišli u vazduh, nestalo bi pola Bjelovara.

Tako je Milan Tepić ušao u istoriju na sličan način kao i resavski vojvoda Stevan Sinđelić i njegovo herojstvo u kasnijim narodnim prepevima nikako nije moglo da izbegne takvo poređenje.

Predsedništvo SFRJ je krajem 1991. godine proglasilo majora Milana Tepića narodnim herojem, poslednjim i jedinim u proteklom ratu. Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena odlikovan je posthumno vojnik Stojadin Mirković.

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve posthumno je odlikovao Mirkovića ordenon Svetog Save trećeg stepena „za vrlinski život, požrtvovanost i posvedočenu ljubav prema Bogu i bližnjem svom“.

Njegovo ime danas nose ulice i kasarne u gradovima širom Srbije i Republike Srpske, a u njegovu čast Vojska Republike Srpske je ustanovila poseban Orden za zasluge u ratu.

Za zločine nad pripadnicima JNA, u to vreme jedine legitimne i regularne vojske u državi SFRJ, u čijem je sastavu u to vreme formalno pravno bila i Hrvatska, još niko nije osuđen.

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close