MILKA ČURGUS O JASENOVCU: Gledala sam kako teku reke dečje krvi!

Milka je bila devojčica koja je sa Kozare odvedena u logor

Leta 1942. kada je Crna legija sprovela naš zbeg sa Kozare u logor na Savi, mrtvi se nisu mogli izbrojati. Gledala sam kako muškarce ubijaju maljevima na obali. Decu su ubijali u logoru kraj baraka. Još čujem majke kako kukaju za njima. A tog seljaka koji je krvniku govorio „samo ti radi svoj posao“, najbolje sam zapamtila. Svaki dan njegova slika mi je pred očima.

Potresnu ispovest o strahotama logora u Jasenovcu, koje je preživela kao dete, prvi put je za Novosti ispričala Milka Ćurgus Gostović, rodom iz Pobrđana kraj Kozarske Dubice. Veli, bilo je leto 1942. kada su ustaše i Nemci „čistili“ Kozaru.

– Sa sedam godina osuđena sam da se sećam Jasenovca svakog dana kada se probudim – priča baka Milka.

FOTO: ARHIV VOJVODINE

– Pobegli smo iz Podbrđana na Kozaru pred ustašama i majka nas je krila u šiblju i paprati, baš kao u onom filmu Kozara. Sećam se i kako je prošao neki vojnik, a tek rođeni Marinko u tom momentu je zaplakao. Opsovao nam je mater i kroz zube rekao – „Začepi to dijete.“

Posle je naišla Crna legija, priseća se dalje Milka. Oni su ispred sebe terali veliki narod, sve do vagona na sporednom koloseku u Cerovljanima. Nekoliko dana tu su bili zatvoreni, bez vode i hrane, pili su i svoju mokraću…Ulazak u logor, kaže, bio je strašan.

Ne zaboravlja sliku kako muškarci kleče, a ustaše ih udaraju maljem u glavu i guraju u reku…

– Bilo je jutara kada smo pored barake videli potoke krvi kako se pored slivaju. Tih noći čuli bi se cika, urlanje, plač i piska majki. Odvajali su decu od majki i ubijali ih. Neka žena, ustaškinja, crnka, bila je najveći krvolok.

– Davali su nam obroke retko. Sećam se pasulja sa peskom. Pasulja u porciji par zrna, a peska mnogo, da zatrpa stomak, da ne kukamo gladni – seća se.

– Hleb kao da je imao neke žice, tako se razvlačio…

Kako je njena mati Zorka uspela da ubedi ustaše da ih posle tri meseca logorovanja puste, Milka ne zna sigurno. Priča da su svi bili slabi i bolesni od tifusa i pretpostavlja da su ih zato oslobodili. Ćurgusi su se vratili u Pobrđane još tokom rata, ali sve je bilo spaljeno.

Izvor Reportal.rs