Vjazmu je izdala Jugoslavija, nemojmo mi decu Kozare

Svim svojim bićem i srcem podržavam Radoslava Medića iz Odžaka koji je u rubrici „Među nama” (5. novembra) postavio pitanje zašto treba finansirati film o deci sa Kozare Lordana Zafranovića. U bici na Kozari, napadu četrdeset hiljada neprijateljskih vojnika, Nemaca i ustaša, suprotstavilo se tri hiljade partizana koji su pokušavali da probiju obruč, štiteći zbeg civila: žena, dece i vremešnih ljudi iz ovog dela Bosanske Krajine.

U toj natčovečanskoj, herojskoj borbi jedna partizanka čula je plač deteta i potrčala prema pećini gde je zatekla stravičan prizor – među 50 zaklanih osoba: žena, dece i starijih ljudi ugledala je dete sakriveno ispod majčinih skuta. Ponela ga je u brigadu i nastavila borbu.

A kakvo ćemo ime mu dati?

Ko zna kakvo je želela majka

U ognju kuće spaljena mati

Vetar fijuče, sneg solujava

Ljude već jedva noge drže

Prilikom daljih borbi u svim partizanskim jedinicama prenela se vest sa Radio Moskva da je grad Vjazma u Rusiji oslobođen od Nemaca, kojima je on bio od strateške važnosti za dalje napredovanje prema Moskvi.

Prenesi dalje, koračaj brže

Radost se razlila po koloni

Sva srca nadom zaigrala

Vjazma je slobodna, Vjazma je pala

Partizanka je prošaputala

Neka se Vjazma zove mala

Znamenita srpska i jugoslovenska pesnikinja Mira Alečković tada je bila mlada partizanka, piše pismu „Zvezdana bajka” iz koje su navedeni stihovi, a posle oslobođenja našla se u svim čitankama ovdašnje Jugoslavije.

Potpisnik ovih redova kao scenarista i reditelj dokumentarnog filma „Vjazma” (sniman za TV Beograd), zahvaljujući listu „Politika”, profesorki srpskog jezika novobeogradske Osnovne škole „Žikica Jovanović Španac”, đacima i njihovim roditeljima, pronalazi Vjazmu koja živi u teškim uslovima u Dubrovniku, gde se doselila iz Splita. U Beogradu se organizuje susret Vjazme i Mire Alečković u sali Doma garde na Košutnjaku na nezaboravnoj književnoj večeri.

O Vjazmi u filmu govore pesnik Dragan Kolundžija, književnik Mladen Oljača, slikar Branko Miljuš, glumica Božidarka Frajt koji su Vjazmu poznavali iz doma za preživelu decu Kozare. Takođe o Vjazmi je govorila narodni heroj doktorka Saša Božović, ističući da je Vjazma bila simbol borbe i maskota tenkovske brigade koja se spremala za konačno oslobođenje Jugoslavije, i da nije znala da Vjazma živi u teškim uslovima. Prema istorijskim podacima, na Kozari je stradalo 20.000 dece.

Film je prikazan na TV Beograd 1986. godine. Televizija Zagreb nije htela da prikaže film sa službenim odgovorom TV Beograd da sadržaj filma ne doprinosi razvoju bratstva i jedinstva Jugoslavije.

Godine 2018. poznati hrvatski filozof mlađe generacije Srećko Horvat posetio je RTS (redakciju emisije „Trezor”, urednica Bojana Andrić), jer je želeo da istražuje dalju sudbinu Vjazme. Gospodinu Horvatu redakcija „Trezora” i autor ovih redova dali su ce-de filma „Vjazma” i ostale informacije koje su znali. Horvat je kasnije obavestio reditelja filma da je ispitivao dalju sudbinu Vjazme, ali bez uspeha.

Jugoslavijo, Vjazmi si bila i otac, i majka, i rodbina, i prijatelj i, što je najvažnije, njena država. Zašto je izdade!? Kad kažem novine mislim „Politika”. Dovoljno bi bilo da rubrika „Među nama” povede akciju i otvori žiro-račun kod Narodne banke Srbije, na koji bi čitaoci izuzetno cenjene i čitane rubrike „Među nama” uplatama obezbedili sredstva za film „Deca Kozare” Lordana Zafranovića. Vjazmu je izdala Jugoslavija, ne dozvolimo da mi izdamo decu Kozare.

Miloš Bato Milatović

/ POLITIKA/

Zatvoreno za komentare.

Powered by WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: