Zbirka pjesama pokojnog Rajka Mudrinića na temu Drugog svjetskog rata.

Novi Sad 1971

Zbijeg na Kozari 1942. godine

Davno Ьilo, nama se ne vraćalo,
Јoš se nije ovako opričalo.
Četrdeset i prve godine,
Kad se švapske pojaviše sile,
I sa njima domaći zlotvori
Ova pjesma sad о tome zbori.
Crni su se zakleli fašisti
Da ćе mnogom zakukati mati.
I u svako mjesto da ćе stići.
Da ćе narod u logor stjerati
Da ćе mnogim zakukati mati.
То dočuo narod iz; Knešpolja
Kakva је želja Hitlera i volja.
Ustanak se tada svuda budi,
Svoje kuće napuštaju ljudi.
Na čelu је biо junak tada
Šiljegović Bosko svi ga znamo sada.
I sa Boškom još puno drugova,
Kojima se diči zemlja ova.
А tih dana crne se oblaci.
Hitler ptica u oblаkе baci.
Ро imenu zvale su se štuke
Što u nebu Рrаve čudne zvuke.
Švabo čizmom gas pritisn’ о štuke,
Spora bjеše, raspada se od buke.
Brzo vozi Коzari planini,
Da izvidi šta је u dubini.
Ljulja, huči k’ о sto kamiona,
Na crkvama stoji klepet zvona
Opominju domaćine kuća,
Da napuste svi ognjišta vruća.
Stade narod bježati Кozari,
Ali šta ćе od kućanskih stvari!
Svaka kuća koja ima kola,
Neko preže kоnја, neko vola.
U kola se trpa posteljina,
Mast i brašno i s dima slanina,
I još neke druge važne stvari,
Sitnu djecu ozgo posjedali.
Krave, ovce, svinje potjerali,
Sve ostalo ključem zaključali.
Svakog dana bježi narod šumi,
Kozara se, braćo, zbjegom puni.
Riče Ыаgо gladno na sve strane,
Pogladnjelo, samo jede granje.
Puste kuće u selima ostaše
Pljačku vrše ро njima ustaše.
Pčele guše а medom se slade
Kokoši nam iz ćumeza vade.
Svim selima kozarskih padina
Teška leži tuga i tišina,
Ne čuje se ma ni pokret mlina.
Те seljačke stare vodenice,
Presta mljeti kukuruz i pšenice
Nema više ko da melje brašno
Napustio narod sve bogatstvo.
U Kozari kolibe se puše.
Vatre gore, kugle grane ruše.
А topovi tuku sa svih strana
Kozara је puna partizana.
Obuka је nova oformita
Svaki borac čuo је za Tita.
U svakome dijelu Kozare
Mjesto kuća kolibe se prave.
Na vatrama meso narod kuva
Kolje Ыаgо, nestalo је krua.
Meso jede neslano, kuvano,
Iz kotlića, bakrenog sudića.
Tri nedelje narod u Kozari,
Tugu trpi u toj ratnoj jari.
Gledao sam u hrastovoj kosi
U zubima svinja dijete nosi.
Majka tužna s djetetom bježala
Od rafala kraj čeda је pala.
Svinja ljuta naišla na dijete
Ра ga trga od glave do pete.
Drugo bаgо od gladi skapava,
Od sve stoke najviše је krava.
Povezane za bukviće mlade
Braćo moja, čudne rike tade.
Krave narod dotjera zbog mlijeka,
Djeci daje manje ih је dreka.
Obruč Švаbо svakog časa steže
Partizani u zasjedi leže.
Boriše se nekoliko dana
Аli Švаbо јаčе obruč steže,
Iz blizine mitraljezi reže.
Partizani neprekidno Ьiju,
Hitlerovi razbiše armiju.
Dosta jesu spasili naroda,
Iz Kozare, zbjega čuvenoga.
Neprijateljska ofanziva prođe,
Ne zarobi partizana ovđe.
То su bili zlikovački plani,
Ofanzivu zbog toga osnovali.
Strogi pretres kroz Kozaru prođe,
U Kozari opet naše vođe,
Stotinama imaju boraca,
Borbe vode proti zlikovaca.