Tokom Ilindanskog pokolja procenjeno je na osnovu dokumenata Nezavisne Države Hrvatske i nemačke vojske, na području Sreza Prijedor likvidirano je oko 1.500 Srba. Ilindanski pokolj je trajao od 31. jula do 2. avgusta 1941. godine.

Hrvatske ustaše iz Kozarca zverski su pobile nekoliko stotina Srba i njihova tela pokopali u grobnicu na lokalitetu Zajednice, blizu Kozarca.

U izjavama svedoka pominje se 300–350 ubijenih Srba na Zajednicama:

„Ustaški banditi znali su šta rade. Oni su naprosto kod nas zamamili čitavo stanovništvo našega kraja, jer kada su ove prve hapšenike htjeli pustiti kući rekli su im ‘da se ništa ne trebaju bojati, te da slobodno ostanu svi kod svojih kuća i da im se nikome ništa neće i ne smije dogoditi. Naprotiv tome svemu dogodilo se nešto sasvim drukčije, što niko od našega naroda nije mogao pomisliti da će se pristupiti tome krvoločnom ubijanju mirnog stanovništva. Jednog dana početkom avgusta iste 1941. godine zašle su ustaše po svim našim okolnim srpskim selima i pokupili sve ljudstvo koje se nalazilo kod kuća, zatim sve Srbe iz Kozarca i zatvorili ih u jedan veliki mračni podrum… dok ih nisu nakupili oko 350 a može biti i više. Bivali su prebijani na svakom koraku uz strahovite pogrde, dok ih jednog podneva nisu povezali i otjerali onako svezane na stanicu Kozarac… oni su ove ljude htjeli otjerati nekud dalje, ali pošto toga časa nije bilo voza, onda su ih zatvorili u jednu veliku štalu odakle su njih po 20 izvodili i na polju zvanom ‘Zajednice’ na zvjerski način sjekirom poubijali .ˮ

Tačan broj stradalih Srba na Zajednicama verovatno neće nikad biti poznat. Stradali Srbi bili su iz sledećih sela: Babići, Balte, Bistrica, Dera, Donji Garevci, Donji Orlovci, Lamovita, Garevci, Jaruge, Kamičani, Kozarac, Petrov Gaj i Trnopolje. Mnogi od zločinaca bili su komšije pobijenih Srba.

Izvor: Muzeja žrtava genocida