Bombardovanja Beograda aprila 1944. bila su izuzetno razorna, razornija od nemačkih vazdušnih napada na Beograd 6. aprila 1941. godine, na samom početku Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji.

Pre 78. god na Vaskrs,  16.04.1944. godine „Saveznička avijacija“ je počinila stravičan zločin bombardovanjem Beograda na prvi dan Vaskrsa.

Bombardovanje je nastavljeno i na drugi dan Vaskrs 17.04.1944. godine.

U ta dva paklena dana srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, , palatu „Albanija“, Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom, Bajlonijevu pijacu, razoreno je i prvo beogradsko porodilište, stradale su nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama, uništene su bolnice, dečiji domovi. Razorene i uništene su bile i mnoštvo ulica, a isto tako srušeno je više stotina zgrada za stanovanje, u kojima tokom rata nikad nije bio nijedan vojni objekat.

Ali zato, glavni nemački punktovi u okupiranom Beogradu nisu ni okrznuti.

Posle bombardovanja nađene su i neeksplodirane bombe na kojima je pisalo na ćirilici „Srećan Uskrs„. Koliko je to bila ogromna mržnja u bolesnim umovima.

Pre 78. god na Vaskrs,  16.04.1944. godine „Saveznička avijacija“ je počinila stravičan zločin bombardovanjem Beograda na prvi dan Vaskrsa.

Bombardovanje je nastavljeno i na drugi dan Vaskrs 17.04.1944. godine.

U ta dva paklena dana srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, , palatu „Albanija“, Poštu broj 2, Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom, Bajlonijevu pijacu, razoreno je i prvo beogradsko porodilište, stradale su nekoliko porodilja sa tek rođenim bebama, uništene su bolnice, dečiji domovi. Razorene i uništene su bile i mnoštvo ulica, a isto tako srušeno je više stotina zgrada za stanovanje, u kojima tokom rata nikad nije bio nijedan vojni objekat.

Ali zato, glavni nemački punktovi u okupiranom Beogradu nisu ni okrznuti.

Posle bombardovanja nađene su i neeksplodirane bombe na kojima je pisalo na ćirilici „Srećan Uskrs„. Koliko je to bila ogromna mržnja u bolesnim umovima.

“NEDELjA PACOVA“

Veza u bombardovanju srpskih gradova 1944. između partizanskog vođstva i Balkan er-forsa naročito je funkcionisala tokom operacije „Retvik“ („Nedelja pacova“).

– „Nedelja pacova“, koju je izmislila Meklejnova misija, zaista je bila jako nesrećan naziv. Bila je to vežba namenjena hvatanju Nemaca prilikom njihovog povlačenja iz Grčke preko Srbije. Ovaj cilj nije ispunila tako da je armija od 100.000 ljudi obavila uredno povlačenje. „Nedelja pacova“ je za Tita je bila ofanziva za oslobađanje Srbije od Mihailovića i lojalista i usput od svih protivnika komunista, stvarnih ili potencijalnih – kaže Liz.

Samo u prvoj nedelji septembra Englezi i Amerikanci su svakodnevno sa 200-300 lovaca i bombardera razarali ono što je od Srbije ostalo. Njihovi kobni bombarderi su u toj nedelji, od 1. do 7. seprembra 1944. godine, izveli ravno 1.973 borbena leta nad Srbijom i Crnom Gorom.

Prva žrtva naših zapadnih „saveznika“ bio je Niš, najveći srpski grad posle Beograda. Bila je sreda, 20. oktobar 1943. godine… taj grad je do kraja rata njihova meta bio još 14 puta.

Amerikancima je posle Drugog svetskog rata uspelo da naplate sve bombe koje su pred kraj rata bacili na srpske gradove. Svaku bombu, svaki litar goriva za svoje avione koje su donele smrt mnogim Srbima, uglavnom civilima u Podgorici, Beogradu, Nišu, Leskovcu, Bihaću…

Praktični Amerikanci su i za to imali pokriće: bombe na Srbe je tražio Josip Broz Tito, što i jeste tako.

SVE U REŽIJI VRHOVNOG ŠTABA

Bombardovanje svih gradova Srbije i drugih delova Jugoslavije, od početka pa sve do kraja ove višemesečne terorističke operacije, bilo je u isključivoj nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba.

To je svojim saradnicima u Sloveniji krajem jula 1944. godine otkrio Edvard Kardelj. Evo kako taj deo njegovog pisma glasi od reči do reči:

„Dogovarajte se s Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva na frontu itd.). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANjA GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANjA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.“

Autor: ĐORĐE BOJANIĆ

Izvor: SRPSKA ISTORIJA